Ранку Сладојевићу, узорном пољопривредном произвођачу из Локвара на Мањачи, у једном тренутку пожар је однио све. Изгорјела је штала, сијено, храна за стоку, нафта, систем за мужу. Све. Штета је огромна. Ранко нам рече да су ватрогасци учинили се да се што више тога спаси и да се пожар не прошири.
– Дошле су ватрогасне јединице из Рибника и Бањалуке. Трудили се својски цијелу ноћ, али нису могли угасити. Штета је, огромна. Близу 60 000 КМ. Изгорјело је 130 роло бала сијена, коцкарица једно 450, било је жита, нафте око 400 литара, систем за мужу, вода, струја, све је отишло. Нема спаса, све изнова се мора радити, нема шта. У једном трену читав живот је нестао, око тога радиш, од тога живиш и нестане, каже Ранко Сладојевић, још увијек у невјерици шта се то заправо догодило – каже Сладојевић.
Ипак оно што је у цијелој причи добро је народ. Поново је Мањача доказала да је најјача онда када је најтеже. Скупиле су се комшије и притекле у помоћ. Многи су свој посао оставили да би дошли помоћи Ранку.
– Свака част одазвали су се сви. Мјештани овдје. Мањача је поново показала да је Мањача. Показала је велику солидарност. И у новчаном смислу и у раду, сваки дан имам по двадесет људи да ради. Људи су напустили неке своје послове да би дошли радити код мене. Захвалио бих свима. Свима захваљујем. Село ми је помогло сада када ми је најтеже. Човјек када пјева, може и сам пјевати, а када плаче онда му се треба помоћи – стегнутог грла збори Ранко.
Све ово довољно говори да је образ Ранка Сладојевића чист, да вриједи јер су се људи одазвали да му помогну, рекоше нам на Мањачи. Помоћ стиже и од Центра за развој пољопривреде и села.
– У вријеме када се десио овај пожар били смо у Новом Саду на сајму који је тада био тамо, ја сам одмах по сазнању, послао представнике Центра да се и сами увјере у каквом стању се налази домаћинство. И да видимо шта ми можемо да урадимо. Данас сам и сам дошао, да обавим разговор са Ранком, да сагледамо чињенично стање штету коју је претрпио, и шта му је то најпотребније овога тренутка. Видите и сами да овдје има снијега, а његова стока, неких тридесетак грла је тренутно вани. С друге стране штета која се десила и која је близу 60 000 КМ била би сигурно и већа да није ове солидарности коју овдје видимо – каже директор Центра за развој пољопривреде и села Драшко Илић додавши да су институције ту да помогну.
– Иако ми у буџету Центра немамо средства за ове намјене, ми ћемо без обзира на то, а зато и постојимо да бисмо помогли овим људима, сагледати могућности, колико можемо и шта можемо да урадимо, како би из неких властитих прихода помогли породици Сладојевић у нечему што им је овог тренутка најбитније. Добили смо информацију да му је сада покров за овај шталски објекат на којег се управо стављају даске и тер папир бити најбитнији. Да га прекријемо највјероватније лимом. Иако још увијек не знамо колика би могла бити тачна предрачунска вриједност лимарских радова, предложићу Управном одбору Центра и Граду Бања Лука да се солидаришемо да једним заиста узорним произвођачем, који већ годинама са нама сарађује. И који је примјер добре праксе како сачувати ове просторе на којима је могућа анимална производња, којом се Ранко и његова трочлана породица бави. И ми смо ту, Ранко није сам, а ми ћемо покушати из Центра да идемо и према неким другим институцијама, да се укључе у оваквим акцијама када људима треба пружити помоћ јер Ранко овдје производи тржишне вишкове којима храни грађане Бањалуке. Он се бави производњом млијека, телади, једноставно једно домаћинство које је било задњих неколико година постало самоодрживо а он је био један добар репрезент како би и други требали да раде на руралном простору – каже Драшко Илић, директор Центра за развој пољопривреде и села.
Ранко није сам. На Мањачи мој ти брате не можеш бити сам. Јер када ти је најтеже, Мањача је ипак Мањача, чуло се у Локварима, на имању Сладојевића, гдје су цијело село и Центар за село, притекли у помоћ узорном домаћину и пољопривреднику Ранку Сладојевићу.
Текст: Srpska Cafe
Фото: Srpska Cafe
Видео: Елта Телевизија