Јединствена прича и велика упорност уткана је у сваку укусну делицију коју су наши вриједни домаћини зготовили и изложили на полицама “Крајишке куће”. Локални произвођачи за кратко вријеме побрали су симпатије грађана.

У овом објекту у центру града налази се 300 различитих производа из бањалучке регије: ракије, вина, сухомеснати производи, сиреви, мед, домаћи препарати за имунитет, природни сокови, ликери, џемови, компоти, чајеви, као и козметички препарати на природној бази – мелеми, креме, дезодоранси, серуми, сапуни, лосиони, биљне капи.

Са домаћим произвођачима поразговарали смо о њиховим почецима и плановима за развој посла.

Љути сосови, које с великом љубављу прави Драган Поповић с породицом, издвојили су се већ као један од препознатљивих брендова у граду. Укусни, необични, шарени сосови од љутих папричица, примамљивих назива: Наранџеро, Крајишка љутица, Баба Рога, заинтересовали су бројне Бањалучане да их окусе и додатно зачине јела на својој трпези. Мада љута храна на нашим просторима нема укоријењену традицију, Драган са својим производима дефинитивно руши предрасуде.

Посао се развио из хобија када је прије неколико година пробао екстремно љуте папричице, а несвакидашњи укус га је одушевио.

– Званично смо се регистровали као самостално предузеће прошлог августа, а незванично сосове производимо посљедњих шест година, од када сам први пут посадио љуте паприке. По струци сам грађевинац, све је кренуло из хобија, али временом се залудите тиме и упустите се у истраживање. Изучавали смо технологију процеса како се шта прави, модификовали рецепте, носили на поклон и прича се развијала – прича Драган, који на обронцима Козаре има плантажу са 2.000 папричица различитих сорти.

Током године „Chili pop’s“ нуди чак 13 различитих производа, шест сталних сосова, те сезонске ствари као што су домаћи сенф, ајвар, краставци. Сав асортиман је, наравно, заљућен. Занимљиво је да у производима комбинују воће или мед с паприкама, а људи су одушевљени овим специфичним укусима.

– Ми смо мала производња, шаренолика је понуда, јер правимо доста сезонских ствари и увијек експериментишемо, а тренутно припремамо сос од свјежих вишања и љутих паприка. Идеја је, иначе, била да у нашим производима свако пронађе неку арому за себе, од пикантнијих ствари као што је љути кечап до екстремних – говори овај вриједни човјек, кога у послу подржава цијела породица. Сви помажу у процесу производње колико могу.

Ванредне мјере због вируса корона нису им, срећом, нанијеле никакву штету. Период бројних забрана искористили су за садњу паприка. Поред друштвених мрежа и препорука задовољних купаца, добили су прилику да своје пикантерије представе и у Крајишкој кући. На јесен планирају представити најновији сос, с најљућим паприкама на свијету.

Занимљив бренд свакако је и „Шарена љеља“, породична прича Синише Пепића, који са супругом узгаја различите сорте љешника. Љешник у љуски или свјеже језгро нуде у јединственим паковањима, која су еколошки прихватљива. У посао се упустили прије шест година, из жеље за додатним приходом у кућном буџету. Избор је тада пао на љешник, који даје плодове и 70 година.

– Одмах у старту смо одлучили да правимо бренд који би нас јасно означио као породичног произвођача. Логично, опредијелили смо се ка малим серијама и луксузном паковању. Љешник у љусци пакован је у високо квалитетну платнену врећицу, а језгра у стакленку, с намјером да се и једна и друга амбалажа поново користе, а не да заврше у смећу. Претходне двије године љешник смо продавали у ринфузи, јер су биле мале количине, али сада улазимо у озбиљне количине које захтијевају озбиљнији приступ, тако да нам је „Крајишка кућа“ омогућила да заокружимо пословну идеју и да поред паковања имамо и ексклузиван простор за продају. У Центру за развој села и Градској развојној агенцији су нам помогли да дођемо до јасније визије за маркетиншку идеју, назив бренда и приступ тржишту. Препоручујем свим произвођачима да им се јаве и искористе тај људски потенцијал – истиче Синиша.

Вирус корона стопирао им је набавку амбалаже, али ситуација се полако враћа у нормалу. Трећи производ који ускоро планирају избацити на тржиште јесте уље од љешника, што ће им, вјерују, бити круна пословног подухвата. Инвестиције су им и даље далеко веће од прихода, али очекују да ће у плодовима свог рада истински моћи да уживају тек за двије године.

Бањалука се може похвалити и да има најскупље гљиве на свијету – тартуфе, који расту у шуми, а које успјешно тражи Мијодраг Вуковић из Крупе на Врбасу. Љубав према овим плодовима носи још из ђетињства, а прије шест година озбиљније се посветио истраживању тартуфа. Данас, поред самониклих гљива буковаче, вргања које пронађе и маринира у благо киселкастом облику, нуди и намаз од тартуфа под именом „Вук тартуфи“.

– Литературу на српском није било лако обезбиједити, оскудне су информације, а нико вам неће ни дати рецепт. Много смо гљива протраћили, да кажем, док нисмо дошли до рецепата који су одговарали нашем непцу и укусу других људи. Прошле године смо регистровали фирму и испунили све неопходне услове да можемо изаћи на тржиште. Ово је мали породични посао, немамо велике количине и не размишљамо о иностраном тржишту. Вођени смо мишљу да требамо и ми имати овђе нешто репрезентативно и аутохтоно за понудити – закључује Вуковић.

Најпоноснији је на чињеницу да су његови производи потпуно природни, без вјештачких додатака и арома.

Да би се домаћи производи нашли на полицама “Крајишке куће” произвођачи, прије свега, морају бити регистровани за овај вид ђелатности и морају бити регистровани у бази података Центра за развој пољопривреде и села Бањалука. Такође, њихови производи морају бити здравствено испитани, те декларисани у складу са законом. На свим артиклима у “Крајишкој кући” налази се заштитни лого овог бренда.

– Оно што се до сада показало најтраженијим производима су сухомеснати производи, мед с додацима за имунитет и природна козметика. Углавном, сви грађани пронађу свој фаворит производ и радо му се враћају – прецизирају из Центра за развој села.

На јесен је, најављују, планирано отварање “Крајишке куће” на југу Херцеговине, у Требињу, гђе ће становништво ове регије имати прилику да купи домаће производе из крајишког поднебља.

– Такође, ми већ радимо на проширењу нашег асортимана и на томе да у овом продајном објекту буде што више квалитетних домаћих произвођача, којима ћемо на тај начин помоћи да пласирају своје вишкове производа и тако упосле чланове својих домаћинстава – поручили су из Центра.

Извор: Српска Инфо/Наташа Телебак